Uzemljenje se naravno može izvesti i naknadno. Uzemljenje se dovodi od uzemljivača do elektro ormara u zgradi odnosno razvodne table sa osiguračima u stanu/kući a po potrebi i po celom stanu, kući, lokalu. Ovo se izvodi tako što se pored zgrade iskopa kanal, obično dubine 60 cm u obliku trougla ili liniji, dimenzija stranica (razmaka između sondi) od oko 2m i zatim pobodu sonde. Ponekad nije moguće kopati kanal zbog trotoara, betona, tada se radi kroz rupe pored zgrade. Obično se radi sa 3 sonde, dužine 1.5 ili 2m. Jako je bitno da se prilikom izvođenja uzemljenja koriste samo materijali koji su otporni na koroziju i da se prilikom rada ne ošteti zaštini sloj uzemljivača odnosno trake.
Sam elektromaterijal je standardizovan, postoji veliki broj gotovih elemenata koji se koriste za spajanje i nastavljanje delova uzemljivača i garantuju trajnost. Uzemljivač mora biti urađen tako da ima najmanji mogući otpor, što znači da u slučaju kvara gde struja ide ka uzemljenju, uzemljenje garantuje izbacivanje/pregorevanje osigurača odnosno reakciju FID sklopke.
Atest za uzemljenje
Mislim da nije neophodno ponoviti koliko je važno da uzemljivač bude urađen po propisu, odnosno da ima zadovoljavajuće malu otpornost, manju od 2 oma. To je dovoljno niska otpornost da osigurači pri struji kvara, koja ide i preko od 110A odreaguju (izbace) za manje od 0.2s. Da bi postigli ovako malu otpornost koristimo bakarnu žicu odgovarajućeg preseka (4 ili 6mm2 do table sa osiguračima, 10-35mm2 do ormara) i povezujemo na propisani način. Atest za uzemljenje garantuje da je sve urađeno po propisu i da je bezbedno za korišćenje. Za svaki uzemljivač koji radimo možemo preko partnerske firme da izdamo atest za uzemljenje, koji je potreban za zamenu ormara preko EDB.